|
Епископ
канадски Георгије (Дјокић) родјен је у Г. Црњелову код Бијељине, Република Српска, на Ђурђевдан 1949. године. Потиче из богомољачке породице: његови благочестиви родитељи, отац хаџи-Крсто и мајке Крунија су своју децу подарили Цркви: владичин брата Константин је епископа средњеевропски, брат Љубомир је свештеник у Врсанима код Бијељине, а сестра Надежда монахињу у манастиру Тавни.
Године 1962. одлази у манастир Тавну, а припрему за служење Богу наставља у манастирима Озрен, Косијерево, Преображење (Овчар Бања), Савина и Студеница.
У манастиру Острог завршава Монашку школу, у првој послератној генерацији. Замонашио се у манастиру Озрену 11. фебруара 1971. Дванаестог фебруара, на Света Три Јерарха, постаје ђакон, а на Сретење Господње, 15. фебруара, јеромонах. Јуна 1971. блаженопочивши Епископ зворничкотузлански Лонгин поставља га за духовника манастира Тавне, одакле завршава Богословију Св. Арсенија у Сремским Карловцима и Богословски факултет у Београду. Постдипломске студије похађа на Универзитету у Лохбороу у Енглеској.
За епископа канадског изабран 16. маја 1984. године. Хиротонисан 8. јула 1984. у Саборној цркви у Београду од стране Блазенопочившег патријарха српског Германа и епископа: тимочког Милутина и зворничкотузланског Василија.
У новоформираној Епархији канадској, за протеклих двадесетак година, под његовим руководством освећено је 20 цркава и капела, као и први српски манастир у Канади. Основао је Савезно коло српских сестара, довео 20 нових свестеника, покренуо издавачку делатност Епархије, основао Библиотеку Светог Преображења Господњег и радионицу за израду свећа. Епархијски лист "Источник", кога је владика Георгије покренуо 1987. године и назвао у част „Дабробосанског Источника“, листа који је у 19. веку излазио у Сарајеву, добитник је Вукове награде 2006. године. Издавачка кућа „Источник“ је већ годинама запажен излагач на Међународном сајму књига у Београду.
Епископ Георгије неуморно ради на превазилажењу раскола и његових последица у Српској цркви и води бројне акције за помоћ Србима у Отаџбини, од оних материјалне садржине до обавештавања званичника и канадског јавног мнења о истини о рату у бившој Југославији и о страдањима српског народа.
|