Фолклорна група Вук Караџић, таленат и прелепа ношња употпуњују успех. Српски дан 2000 г.

Фолклорна група Вук Караџић на слави храма 10. маја 1998 г.

ФОЛКЛОРНА ГРУПА ВУК КАРАЏИЋ

Фолклорна група "Вук Караџић", почела је са радом непосредно после оснивања ЦШО, тачније 1970.године, са жељом да негује народне игре и мелос у оквиру Црквеношколске општине Свети Сава и целе српске заједнице Ванувера и околине. Први наступ био је на дан освећења Цркве 25. јула 1971.године. Први чланови фолклорне групе били су: Марко, Лазар, Јован и Марица Зекић, Миомир и Мерима Скокин, Лес Бендо, Петар Цвитановић, Јелена и Олга Савковић, Сузана Тутуш, Олга Милошевић, Драгољуб и Драгана Сантрач. Први учитељ фолклора била је Биљана Сикимић од 1970. до 1974. године. Број чланова групе био је променљив. Било је периода када је број чланова достизао преко 90, подељених у више група. Темеље Фолклорне групе "Вук Караџић", поставила је млада и амбициозна Јелена Савковић, која је 18 година са пуно љубави и одушевљења припремала и учила српску децу својим квалитетним  и лепршавим кореографијама, и  постигла вредне резултате. Фолклорна група имала је неколико успешних наступа у самом Ванкуверу на више смотри фолклора са фолклорним групама других народа. Сећамо се Првог места са кореографијом "Биљана", на Мулти - фесту, Сури - денс фестивал 1990.године. Група је имала и неколико успешних турнеја и јавних наступа у Канади и Америци (Нијагара Фолс, Едмонтон, у Сакраменту три пута - 1981, 1984, и 1994.године у Џексону, на прослави стогодишњице цркве, наступ у Дизниленду, Калифорнија, исте године, у Сијатлу, на Фолк фестивалу и многи други наступи). После Јелениног успешног рада, фолклор су преузели млади кореографски брачни пар Исидора и Драган Марковић, заљубљеници народне игре, који су непуних пет година водили фолклорну групу "Вук Караџић". На последњем  већем наступу у Нијагари Фолсу, јуна 1998. од публике и жирија добили су највише оцене. Запажени су и упамћени као веома успешни наступи 1996. и 1997. у Њу Вестминстеру, када су угошћне фолклорне групе из Ирске и Украјине. Наступили су у Келони 2000. на Сабору Срба западне Канаде Епархије Канадске. На Српском дану 2000. угошћене су фолклорне групе "Опанак" из Едмонтона и Грчка фолклорна група. Годинама је са великом љубављу прикупљана народна ношња, тако да фолклорна група данас поседује завидан број лепих ношњи, за више кореографија и за   различите узрасте. Досадашњи кореографи и учитељи фолклора:
Биљана Сикимић-Франчела (Francela) 1970-1974.
Станица Богдановић 1972-1973.
Карол Колсон (Carol Colson) 1974.
Јелена Савковић 1977-1995.
Драган и Исидора Марковић 1995-2000.
Мирјана Ерцег 1999-2002. (са млађим узрастом)  

У раду фолкора учествовали су и асистенти, који су помагали у раду с млађим групама. У дужем и краћем периоду то су били: Олга Милошевић, Мери Стојановић, Мара Матић, Милена Матић, Драгица Кесерић, Анка Петрић, Косовка Смирнис - Матић, Анђела Пајић, Драгана Темелковска и Мирјана Ерцег. Били су ангажовани и бројни родитељи који су учествовали приликом свих наступа, када је требало урадити шминку, фризуре, испеглати ношњу итд. Без таквог тимског рада ни резултати не би били постигнути. Досадашње председнице Фолклорне групе "Вук Караџић" биле су Ђурђа Пајић, Драгица Кесерић, Анка Петрић, Станојка Нинић и Милена Матић.

ФОЛКЛОРНА ГРУПА ГРАДИНА

Независно од фолклорне групе "Вук Караџић", делује фолклорна група "ГРАДИНА". Септембра 1979 године при црквено-школској општини "Свети Сава" у Ванкуверу, организована је фолклорна група "ГРАДИНА", за одрасле чланове и родитеље деце која су играла у групи "ВУК КАРАЏИЋ". Учитељ играња госпођа Нада Путник, имала је као идеју, да чланови групе науче већи број српских кола и да их представљају широј ванкуверској - мултикултурној заједници. Програм рада групе "ГРАДИНА" није се ограничавао једино на учење већег броја српских народних игара, већ и на упознавање са изворном народном музиком и песмама, и богатством и разноврсношћу народних ношњи из разних српских крајева. Поред научених игара, чланови групе су, на подстицај Наде и Радована Путник, набављали или сами израђивали, ношње из својих завичаја. Многе лепо извезене кошуље и прегаче су тада направљене. Фолклорна група "ГРАДИНА" је поред наступа на свечаностима у сали црквеног дома, имала и јавне наступе, одазивајући се на позиве школа, старачких домова, месних центара и оснивача Фолк - фестивала. Најзначајнији наступ групе је био на светској изложби ЕКСПО 86, где је "ГРАДИНА" три пута изводила свој програм и била једина група која је представљала српску заједницу. Сваки наступ групе "ГРАДИНА" био је коришћен и за представљање, показивање и објашњавање богатства, разноврсности и посебности народних ношњи из разних српских крајева. Кроз друштво је обучено педесетак чланова. "ГРАДИНА" је са краћим прекидима радила све до године 2000, а крајем 2001 године, поново је постала активна и наставила са радом.