|
|
Хор при храму Светог Саве, први наступ
на освећењу храма 25. јул 1971 г.
|
|
Хор Стеван Мокрањац на отварању изложбе
поводом 800. годишњице манастира Хиландар
|
Садашњи хор Стеван Мокрањац
је
комбинација чланова хора који су га и основали и нових младих чланова који су
му додали квалитет |
|
|
Још
пре оснивања ЦШО Светога Саве, почетку рада хора претходила је активност
великог српског друштва које је неговало српску песму, повремено, о празницима
одржавало седељке, на којима су певане веселе родољубиве песме које су
подсећале на завичај и родну груду. Тада се већ назирао зачетак организованог
црквеног хора. У
периоду од
28.
септембра
1969. док је
храм
преуређиван
за велико
освећење и
дуго
чекано
духовно
славље а
новопостављени
свештеник
о. Крсто
Рикић,
богослужио
на другим
местима,
дотле се и
хор вредно
припремао
под
диригентском
палицом
господина
Ловорка
Рељића.
Тадашњи
активни
чланови
хора били
су: Наташа
Бендо, Дита
Цвитановић,
Вера
Скокин,
Бранислава
(Беба)
Драчински,
Агнес
Наумовић,
Јелена
Милошевић,
Ленка
Петровић,
Слободан
Бондеровић,
Лес Бендо,
Драгослав
Јуришић,
Маринко
Скокин и
Жика
Наумовић.
Хор је
наступао
први пут 25.
јула 1971. на
освећењу
храма Св.
Саве у
Ванкуверу. Господин
Ловорко
Рељић је
дириговао
и водио
чланове
хора
неколико
година, све
док се није
разболео.
Нарочита
врлина
нашега
хора јесте
истрајност
-
никада
није
престајао
да
учествује
с певањем
на Светим
литургијама.
Током три
месеца
хористе је
поучавао
један
Американац,
али он се
није
уклопио у
наш стил
хорског
певања.
После
изласка из
болнице и
брзог
опоравка,
господин
диригент
Ловорко се
опет
враћао у
хор
али није
потрајало
још дуго да
је због
болести
морао да
захвали.
|
|
Доласком свештеника оца Мирослава
Дејанова 25. септембра 1976., хору се
придружио проф. Универзитета Б. К. господин др Димитриос Кономос који се, на
молбу свештеника и чланова хора, свесрдно прихватио одговорног посла да
диригује и са хористима обради хорске црквене композиције на Св. Литургији
великог српског композитора Стевана Мокрањца.
После две године диригент нас оставља због силних обавеза, честог путовања и
пресељења. После тога хор је наставио да пева на светим богослужењима, али без
диригента, у једногласју.
|
| Госпођа
диригент Јована Ивановић се по доласку у Ванкувер прикључила црквеном хору
заједно са својим супругом господином Ненадом Ивановићем. На молбу чланова
хора, Јована се прихватила дириговања и почела да води црквени хор 1997 године,
у којем је већ певала. Преузимањем диригентске палице, Јована
приљежним радом успева да образује и организује млађе и искусне певаче и
да оформи савремен хор, који на Светој Литургији
пева по Стевану Мокрањцу. Наш садашњи хор носи име српског композитора Стевана
Мокрањца. Чланови хора су се договорили
да узму и Крсну Славу Св. Романа Слаткопевца Мелода. Због својих личних
обавеза, после три и по године рада, а
2000 године, госпођа Јована препустила
је свом супругу господину Ненаду
Ивановићу да диригује хором. А данас они
неизменично воде хор, који нам улепшава света богослужења.
|
|
Хор је имао лепих организованих
путовања у Калгари (Алберта),
Сијетл (Вашингтон), Келону и Викторију
(Британска Колумбија). Хор је певао више
пута на Светим
Литиргијама Недеље
Православља, као и свеправославној
Светој Архијерејској
Литургији поводом 2000
година хришћанства, када је од свих хорова оставио најбољи утисак. На
концертима духовне музике певао је у
руској цркви Светог Васкрсења и у грчкој катедрали Св. Георгија.
|
|
|