Макета новог Храма Свети Сава и Српског Културног Центра 

Камен темељац је освећен и повеља је посвећена. Преосвећени Еписког Георгије са кумовима Ванчић 11. новембра 2001.

УВОД

Нови храм и Културни Центар били су дугогодишња жеља и  план већине чланова ЦШО Свети Сава. На ванредној Скуштини одржаној 6. априла 1986., грађевинском одбору се дају сва права по питању: сакупљања новца, градње нове цркве и хале, продаје постојеће цркве и евентуалне куповине  нове цркве. Тадашњи новоформирани грађевински одбор су чинили: јереј Мирослав Дејанов, Димитрије Ванчић, Миломир Савковић, Душан Машковић, Јован Анђелић, Милорад Стокић, Раде Вукота, Сава Војновић, Душан Гавриловић до 22. марта 1987, на чије место долази Бранко Пајић. Све ово се најбоље може запазити ако се прелистава архива о животу и раду ЦШО Свети Сава, укључујући и целу Срспку заједницу у Ванкуверу.Циљ је био исти - лепши и већи храм, али због разних околности та жеља није остварена до дана данашњег. Даље се може запазити да жеље и хтења никада нису напустили најупорније.Задатак је био пронаћи што погодније место за градњу новог здања цркве и Српског центра. Из доступне документације могло се приметити да од 1987.године улогу Грађевинског одбора преузима целокупна Управа са тадашњим председницима. У периоду деведесетих долази до рата у Отаџбини и све то оставља неизбрисиве трагове. Почињу долазити и прве избеглице. Многи су дочекивали своје, материјално помагали, слали унесрећенима и немоћнима.Сваки почетак је одлаган за касније. Био прелазни период, који је трајао до 28. априла 1996.године, када су чланови ЦШО Св. Сава одлучили да се купи имање у Сурију на локацији 16436 104-а  Авенија по цени од $650,000. То је место које доминира својом околином, видљиво из свих праваца и прилаза. Гледано географски, локација будуће цркве је у централном делу Ванкувера са околином, са перспективом доласка у оближња насеља нашег живља. Куће су јефтиније, као и земља са плацевима, и све то доприноси да се млади емигранти одлучују за живот у насељима која су даља од центра Ванкувера, али довољно близу радних места. Пре него што је дошло до погодбе око куповине земље у Сурију, приликом 14. Епархијске Скупштине у Ванкуверу 1. фебруара 1996. место је посетио Његово Преосвештенство Епископ канадски Георгије, дајући свој благослов и препоруку са констатацијом да место одговара потребама и критеријумима, као место молитве, националног и културног окупљања Срба Ванкувера са околином. 

ПОЧЕТАК РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Први износ по уговору исплаћен је 31. маја 1996.године. Приступило се прикупљању средстава и када су продате две куће у Брнабију коначна исплата обављена је 31. јануара 1997. без дуга. У том периоду Грађевински одбор чине: свештеници протојереј Мирослав Дејанов и протонамесник Саво Арсенијевић, председник је Бранко Пајић, а чланови су Димитрије Ванчић, Миломир Савковић, Бранко Шукунда, Пајо Пајић, Александар Ресановић, Марко Кесерић, Мирослав Живковић и Владо Зец, који су изабрани на Годишњој скупштини 22. септембра 1996. године. Убрзо је урађен  идејни пројекат по замисли архитекте Александра Ресановића, илустрован цртежом Александра Вишњића. Урађена је и макета пројекта од стране групе српских ентузијаста, на челу са Симом Франовићем, који су својим умећем дочарали и визуелно представили нови храм и нови пројекат. 



Све то, као добро припремљена презентација допринело је да се добију потребне дозволе о промени структуре земљишта, да се на новокупљеном имању може зидати црква са центром и пратећим објектима и то већ 7. јула 1997.године.Уследило је и освећење земљишта 19. октобра 1997. када су на месту будућег храма служили  Св. Архијерејску Литургију, а затим и осветили плац и поставили крст, на месту будућег храма, Његова  Преосвештенства Епископ канадски Георгије, и  Епископ источноамерички Митрофан, уз учешће пароха ванкуверских, протојереја Мирослава Дејанова и протонамесника Саве Арсенијевића, а присуствовао је и румунски свештеник Аурел Сас. Касније им се придружио и Епископ западноамерички Владика Јован, који је дошао из Сијетла, Вашингтон. То је био велики догађај за чланове ЦШО Св. Сава и све Србе Ванкувера.

После овога улази се у један нови период који подсећа на период  1986-1992., када се много покушавало а мало урадило. Покушавало се са куповином нове земље, променом пројекта, обезбеђивањем потребних средстава за реализацију пројекта чија вредност прелази $4 милиона. Уследио је још један несрећни рат и српска несрећа, када су НАТО снаге напале Србију и Црну Гору и бомбардовали 78 дана и ноћи.  Поново избеглице, прикупљање помоћи, новца и лекова. Још три године застоја. Много тога се искристалисало у овом периоду, редови су се консолидовали, многе ствари су дошле на своје место. Најхрабрији су одлучили да се коначно крене на дело и Управа на својој ванредној седници  24. маја 2000.  даје у задатак архитекти Александру Ресановићу да окупи сараднике, инжењере, консултанте и уради главни пројекат. Све није било тако лако и једноставно. Морало се одговорити на све законске нормативе за добијање грађевинске дозволе. Од 1997. године и добијања првих дозвола прошао је период  када се и закон умногоме променио и свему томе морало се одговорити и све ускладити. За све је било потребно и време.

Коначно, на проширеној седници чланства 25. марта 2001. одлучено је да се крене у изградњу. Тада су прикупљена значајна средства у новцу и гаранцијама што је дало велику подршку у даљем периоду израде пројекта и прикупљању средстава за почетак градње. Конституисан је и освежен Грађевински одбор који од Годишње скупштине чланства 18. фебруара 2001.г. чине свештеници, протојереји о. Мирослав Дејанов и о. Саво Арсенијевић, председник Бранко Пајић и чланови Бранко Шукунда, Пајо Пајић, Марко Кесерић, Живко Ванчић, Милан Филиповић, Вучидар Радовић, Драган Радовановић, Лазар Бијелица и Драган Антонић, а од 2002.године и Душан Гавриловић.

На јубиларној прослави 30. година од освећења Цркве Светога Саве, одржаној 11. новембра 2001. године, Његово Преосвештенство Господин Георгије, поставио је Повељу за почетак градње и осветио камен темаљац новог Храма и Српског културног центра, што представља ново поглавље у животу и раду наше цркве, верујемо успешно као и минуло. Кум темеља и почетка градње су Живко и Божидарка Ванчић са породицом.

ПРИКУПЉЕНА СРЕДСТВА

У периоду од 1995.године до данас прикупљена су значајна средства, када су се многи појединци исказали својим прилозима и ангажовањем, нарочито код куповине земљишта, приликом добијања дозвола, својим радом када су се у летњем периоду одржавали пикници, а сва зарада усмеравана у Грађевински фонд. Један од видова прикупљања новца била је такозвана акција "долар на дан" у коју се до сада укључило 265 појединаца. Укупан број приложника у наведеном периоду је 420 особа са укупно прикупљених $700,000. Сви ти велики и мали дародавци пред Богом и пред људима који знају да цене њихово дело су велики. Овог пута смо у обавези да истакнемо Коло Српских сестара Света Петка са до сада највећим износом поклоњеним Грађевинском фонду за градњу новог Храма и Културног центра од $137,500. Досадашњи прилози су преко $1,1 милиона, укључујући $450,000 добијених од продатих кућа. Трошкови износе преко $1 милион са куповином земље, исплатом архитекте и инжењера, као и за трошкове добијања дозвола. Преостали део новца употребиће се  за испуњавање обавеза према Општини Сури, за довођење струје, воде, канализације, уређење  земљишног простора.Са додатним средствима, прилозима, позајмицама и кредитом  градња треба да почне.